На данашњи дан, пре 26       година, 04. августа 1995. године, оружане снаге Републике Хрватске (ХВ), уз одобрење и подршку НАТО, у садејству са снагама Хрватског већа одбране (ХВО) и Армије БиХ (АБиХ), извршиле су агресију на северну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, тј. на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српске Крајине. Без обзира на чињеницу да се ова област налазила под заштитом Уједињених нација (тзв. сектори „Југ“ и „Север“), као и да су, само дан раније, представници РСК, у Женеви и Београду, прихватили предлог Међународне заједнице о мирном решењу сукоба, извршена је брутална агресија на РСК.

Против скромних снага крајишких Срба, које су бројале око 30.000. војника, ангажовано је око 200.000. војника. Неравноправна борба трајала је само неколико дана, колико је било потребно да се сломи отпор Српске војске Крајине. Народ овог дела Републике Српске Крајине, њих преко 220.000., креће у повлачење пут Републике Српске (БиХ) и Србије.
Хрватска годишњицу „Олује“, у којој је протерано преко 200.00. људи, а животе изгубило 1.200. цивила (укупно 1.852. лица, према подацима Веритаса), слави као велики празник, док Република Србија и Република Српска (БиХ) тог дана тугују. Од 2014. године, Република Србија и Република Српска (БиХ) обележавају овај дан као Дан сећања на пострадале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“.
Биланс војне операције „Олуја“, осим људских жртава и страховите материјалне штете учињене на објектима у РСК (укључујући ту и православне цркве, музеје, гробља, надгробне споменике...), је потпуна промена етничке структуре у Републици Хрватској. Према попису из 1991. године, у Републици Хрватској живело је 581.663. Срба (односно 12,2% укупног становништва), док је попис из 2011. године показао да се број Срба смањио на мање од трећине – 186.633. (4,36% укупног броја становника). Дакле, за двадесет година „нестало“ је 400.000. Срба из Хрватске.
Оно што забрињава је што за ове тешке злочине нико из тадашњег политичког и војног врха Републике Хрватске није одговарао пред Хашким трибуналом (ICTY). У хашкој оптужници против хрватских генерала Анта Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача, „Олуја“ је окарактерисана као удружени злочиначки подухват са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше РС Крајине. Па ипак, ниједан од оптужених није правоснажно осуђен, што представља мрљу на страницама међународне „правде“ које је исписивао Хашки трибунал.
Незадовољавање правде коју жртве, у најмању руку, заслужују, иде на руку онима који покушавају да заташкају злочине учињене над српским народом током Другог светског рата. За четири године постојања, колаборационистичка творевина, Независна држава Хрватска починила је геноцид над српским живљем на њеној територији. Стравична прича о концентрационом логору Јасеновац у коме су чињени злочини који превазилазе, по својој суровости, све што је виђено током Другог светског рата, обавијена је велом ћутања и данас се о њему готово и не говори.
Република Србија свима пружа руку помирења и жели најбоље могуће односе са свима у региону, али то не значи да Србија може да дозволи да трагедија српског народа, како у Другом светском рату, тако и током тзв. акције „Олуја“, падне у заборав. Република Србија, као и Република Српска (БиХ) ће се, увек и на сваком месту, борити против ћутања о српским жртвама, а за сећање и памћење невиних жртава којима је једини грех био тај – што су Срби!